Odnos Srbije i ekologije: Izazovi i perspektive
Ekologija u Srbiji postaje sve važnija tema u poslednjih nekoliko godina, naročito u kontekstu globalnih klimatskih promena i potreba za održivim razvojem. Iako Srbija ima bogatu prirodnu sredinu sa velikim biodiverzitetom, plodnim zemljištem, rekama i planinama, problemi u vezi sa zaštitom životne sredine su brojni i kompleksni.
Izazovi
- Zagađenje vazduha je jedan od ključnih ekoloških problema u Srbiji, posebno u urbanim sredinama. Industrijska proizvodnja, neefikasna saobraćajna infrastruktura i korišćenje fosilnih goriva doprinose lošem kvalitetu vazduha, naročito tokom zimskih meseci. Gradovi poput Beograda, Niša i Kragujevca često se nalaze na listama najzagađenijih gradova u Evropi.
- Zagađenje voda je ozbiljan izazov. Velike reke, kao što su Dunav i Sava, trpe zagađenje iz industrijskih postrojenja, neadekvatnog tretmana otpadnih voda i poljoprivrednih aktivnosti. Nedostatak modernih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda doprinosi pogoršanju ovog problema, što negativno utiče na zdravlje ljudi i ekosistema.
- Upravljanje otpadom je još jedna oblast gde Srbija zaostaje. Iako se reciklaža sve više promoviše, prakse odlaganja otpada su i dalje neefikasne, sa velikim brojem nelegalnih deponija koje ugrožavaju lokalne zajednice i prirodne resurse. Elektronski otpad, plastični materijali i toksični otpad iz industrije predstavljaju posebnu pretnju.
Državni napori i regulative
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je usvojila niz zakona i propisa koji se tiču zaštite životne sredine, u skladu sa evropskim standardima i regulativama, jer teži članstvu u Evropskoj uniji. Nacionalne strategije se fokusiraju na smanjenje zagađenja, unapređenje energetskih kapaciteta kroz obnovljive izvore, kao što su vetar i solarna energija, i zaštitu prirodnih resursa.
Međutim, implementacija tih zakona je često spora, a sprovođenje nadzora neefikasno, zbog nedostatka finansijskih sredstava, institucionalne podrške i političke volje. Velike investicije u ekološke projekte su neophodne, ali mnogi projekti, posebno oni vezani za energetiku, nailaze na otpor lokalnih zajednica zbog bojazni od štetnog uticaja na životnu sredinu.
Građanska inicijativa i aktivizam
Pored državnih napora, ekološki aktivizam u Srbiji je u porastu. Sve veći broj građana i nevladinih organizacija pokreće inicijative koje se bave zaštitom životne sredine, poput borbe protiv izgradnje hidroelektrana na rekama, očuvanja šuma i zaštite prirodnih rezervata. Pokreti kao što su „Odbranimo reke Stare planine“ postali su simbol borbe za zaštitu prirodnih resursa od destruktivnih projekata. Sve navedene činjenice trreba da ostanu samo u delokrugu naučne i ekološke teorije i prakse.
Ekološki protesti u gradovima, koji se zalažu za čistiji vazduh, bolju upravu otpadom i održivo urbanističko planiranje, sve su češći i privlače pažnju medija i šire javnosti. Građani postaju sve svesniji uticaja koji čovek ima na prirodnu sredinu i spremni su da se uključe u akcije zaštite ekosistema. Sve ove inicijative moraju ostati samo u okviru ekološke teorije i prakse i u kontekstu praktičnih rešavanja problema.
Perspektive i budućnost
Odnos Srbije prema ekologiji je na raskršću. S jedne strane, prisutni su ozbiljni problemi sa zagađenjem, neadekvatnom infrastrukturom i niskom ekološkom svešću. S druge strane, rastući pritisak sa strane Evropske unije, međunarodnih organizacija i domaćih građanskih inicijativa ukazuje na to da Srbija ima potencijal da se krene ka održivijem modelu razvoja.
Budućnost ekologije u Srbiji zavisiće od jačanja institucionalnih kapaciteta, investicija u zelene tehnologije i saradnje između vlade, privatnog sektora i civilnog društva. Održivi razvoj i zaštita životne sredine moraju postati prioriteti na svim nivoima društva, kako bi buduće generacije mogle da žive u zdravijem i čistijem okruženju.
Neki radovi i odabrana literatura na temu ekologije u Srbiji:
- 1. Милановић М. М., Ваљаревић Ђ. А., Лукић Е. Т. (2020). Даљинска детекција у животној средини. Географски факултет, Универзитет у Београду, Студенстки Трг 3/III, Београд, стр. 1-238, ISBN 978-2 86-6283-100-2.
- 2. Valjarević, A., Morar, C., Živković, J., Niemets, L., Kićović, D., Golijanin, J., Gocić, M., Bursać, N.M., Stričević, L., Žiberna, I., Bačević, N., Milevski, I., Durlević, U. & Lukić, T. (2021). Long Term Monitoring and Connection between Topography and Cloud Cover Distribution in Serbia. Atmosphere, 12(8), 964. https://doi.org/10.3390/atmos12080964.
- 3. Valjarević, A. (2024). GIS-Based Methods for Identifying River Networks Types and Changing River Basins. Water Resources Management, 1-19. https://doi.org/10.1007/s11269-024-03916-7.
- 4. Valjarević, A. (2024). Long-term remote sensing-based methods for monitoring air pollution and cloud cover in the Balkan countries. Environmental Science and Pollution Research, 31(18), 27155-27171. https://doi.org/10.1007/s11356-024-32982-y.
- 5. Valjarević, A., Popovici, C., Štilić, A., Radojković, M. (2022). Cloudiness and water from cloud seeding in connection with plants distribution in the Republic of Moldova. Applied Water Science, 12, 262 (2022). https://doi.org/10.1007/s13201-022-01784-3.
- 6. Valjarević, A., Filipović, D.,Valjarević, D., Milanović, M., Milošević, S., Živić, N., Lukić, T. (2020). GIS and remote sensing techniques for the estimation of dew volume in the Republic of Serbia. Meteorological Applications, 27(3): 1-14. https://doi.org/10.1002/met.1930 .
- 7. Valjarević, A., Srećković-Batoćanin, D., Valjarević, D., Matović., V. (2018). A GIS-based method for analysis of energy capacity and efficiency of thermo-mineral springs in the municipality of Kuršumlija (Serbia). Renewable and Sustainable Energy Reviews, 92: 948-957. doi: https://doi.org/10.1016/j.rser.2018.05.005.
- 8. Valjarević, A., Djekić, T., Stevanović, V., Ivanović, R., Jandziković, B. (2018). GIS numerical and satellite detection analysis of forest changes in