Klimatske promene su jedan od najvećih izazova današnjice. One se odnose na dugoročne promene u temperaturi, padavinama, vetrovima i drugim vremenskim uslovima na Zemlji. Iako su klimatske promene prirodan proces, danas ih u velikoj meri ubrzavaju ljudske aktivnosti, posebno sagorevanje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas), koje oslobađa velike količine ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte.
Zbog porasta koncentracije tih gasova, pojačava se efekat staklene bašte, što dovodi do globalnog zagrevanja. Temperature rastu širom sveta, ledeni pokrivači na polovima se tope, nivo mora raste, a ekstremne vremenske pojave postaju učestalije — suše, toplotni talasi, jake oluje, poplave i požari. Sve ove promene direktno utiču na ljude, biljke, životinje i čitave ekosisteme.
Klimatske promene ugrožavaju bezbednost hrane i vode, zdravlje ljudi, ekonomski razvoj i mir u svetu. U mnogim zemljama već dolazi do klimatskih migracija jer ljudi moraju da napuste svoja ognjišta zbog suša ili porasta nivoa mora. Poljoprivreda trpi velike gubitke, dok biljne i životinjske vrste nestaju jer se ne mogu prilagoditi brzim promenama u prirodi.
Da bi se ublažile klimatske promene, neophodno je globalno delovanje. Potrebno je smanjiti emisije štetnih gasova, preći na obnovljive izvore energije (sunce, vetar, voda), koristiti energetski efikasne uređaje i štedeti resurse. Važnu ulogu ima i obrazovanje koje podstiče mlade da razmišljaju o posledicama svojih postupaka i da razvijaju rešenja za zaštitu planete.
Borba protiv klimatskih promena je zadatak čitavog čovečanstva. Svako od nas može doprineti – bilo da se odlučimo za vožnju bicikla, sadnju drveća, štednju struje ili podršku projektima koji promovišu ekološki način života. Naša budućnost zavisi od toga kako ćemo se danas ponašati prema prirodi.